Danas je u Berlinu počeo još jedan samit šefova država i vlada Zapadnog Balkana. Kancelar Olaf Šolc je govorio o evropskoj perspektivi, kako Evropska unija nije kompletna bez ovih „šest“ država i kako one mogu da računaju na Nemačku. Baš lepo
Dinamična konferencija za medije Vučića i Šolca, zbog neslaganja oko pitanja Kosova i sankcija Rusiji, zamaglila je važnu poruku nemačkog kancelara da bi lideri regiona trebalo da se vrate Berlinskom procesu. Nije to ništa drugo nego poruka otvorenim Balkancima, Vučiću i Rami, da se okanu Otvorenog Balkana i vrate kreiranju zajedničkog regionalnog tržišta na kom se pod okriljem Evropske unije radilo godinama unazad
Sastanci liče na ritual, napredak je sporadičan i nije suštinski, a ulazak Srbije i komšiluka u EU se ne nazire, piše nemačka štampa nakon sastanka Berlinskog procesa u glavnom gradu Nemačke
Zahvaljujući Berlinskom procesu postepeno se ukidaju roming tarife za internet i telefonske pozive između zemalja Zapadnog Balkana. Evropska unija je u region uložila 30 milijardi evra, ali se odnos Beograda i Prištine nimalo nije poboljšao
Berlinski proces pokrenut je 2014. kao platforma za jaču saradnju između šest zemalja Zapadnog Balkana i EU. Deset godina nakon pokretanja procesa, mnogi dogovori ostali su neispunjeni
Berlinski proces, pokrenut pre deset godina, okuplja ministre spoljnih poslova uoči samita koji bi mogao doneti važne promene u regionalnoj saradnji Zapadnog Balkana. Iako je fokus na CEFTA sporazumu, nesuglasice između Kosova i Srbije i dalje izazivaju tenzije
U organizaciji Evropskog fonda za Balkan, Grupe za razvojne politike (GDP) i stručne organizacije BiEPAG (Balkans in Europe Policy Advisory Group), u Beogradu je 16. decembra 2016. godine održana konferencija "Proširenje EU na Zapadni Balkan u vreme neizvesnosti". Okrugli sto je podeljen na dva panela: "Kako ponovo oživeti demokratizaciju i evropske projekte na Balkanu" i "Berlinski proces posle samita u Parizu"
Činjenica da su Rumunija i Bugarska danas članice Evropske unije, a da Srbija i Hrvatska nisu, pokazuje da je članstvo u EU više stvar političke volje Unije, nego realnog ekonomskog stanja ovih zemalja
Autobiografija Angele Merkel, koliko god bila suzdržana i lišena pikanterija koje bi privukle senzacionalističku pažnju, nosi izuzetnu vrednost za razumevanje mnogih savremenih političkih, ekonomskih i geopolitičkih procesa i kriza. Bivša nemačka kanacelarka temama pristupa s gledišta državničke odgovornosti i javne politike, a ne kroz prizmu trivijalnih detalja ili insajderskih svedočenja
Uz mnogo pompe u knjižare su stigli memoari bivše nemačke kancelarke Angele Merkel pod naslovom „Sloboda“. U njima se na nekoliko mesta pominju Srbija i region
Priština je ukinula zabranu proizvoda koji se iz centralne Srbije plasiraju na tržište na KiM. Ova mera važi zamo za administrativni punkt Merdare, a dolazi svega par dana nakon opomene nemačkog diplomate kosovskim vlastima
Nemački kancelar Olaf Šolc iznenada dolazi u Beograd. Radi se o litijumu. Poslanici Bundestaga uglavnom upozoravaju da ne bi smelo da bude popuštanja predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. Nemački privrednici, međutim, litijumsku srpsku priču vide kao šansu
“Postupanje prema Ruskoj Federaciji se toleriše, ali smo u međuvremenu stekli brojne negativne poene kod drugih zemalja što će biti prepreka daljim integracijama. Ljute su baltičke države, Poljska, one koje osećaju opasnost od Rusije. Postoji razumevanje u vezi sa energetskom zavisnošću. Ali prenaglašene izjave protiv Zapada, direktna podrška Rusiji i forsiranje antizapadnog narativa, kao i gestovi poput fudbalskih utakmica, čestitki posle izbora – sve su to stvari koje se beleže i pogoršavaju sprsku poziciju”
Osim sajmova vina, ujedinjenje tržišta radne snage je jedno od dostignuća „Otvorenog Balkana“, sporazuma Srbije, Severne Makedonije i Albanije koga zovu i „mini šengen“
Od marta bi trebalo da stupi na snagu slobodno tržište rada između Srbije, Severne Makedonije i Albanije. To je pohvalno, kaže ekonomista Saša Đogović za „Vreme“, ali krnje jer druge zemlje Zapadnog Balkana ne učestvuju
“Gospodin Kurti jeste naš partner. On je ponekad težak partner, ali je partner. Kosovo je naš partner. Srbija je naš partner. Dakle, u budućnosti želimo da iskoristimo dobre odnose koje imamo sa Kosovom i poboljšanje odnosa koje imamo sa Srbijom.”
Sigurno je da bi overeni dogovor bio važan korak na evropskom putu Srbije koliko god bili u pravu oni koji kažu da je upravo predsednik države najveća prepreka tim procesima. Zato je građanska opozicija u nezgodnoj situaciji. Jasno je da je ovo pitanje nadstranačko i državno, te da bi nekakav sporazum sa Kosovom valjalo podržati – kako da se dođe do njega. Ukoliko ga opozicija bude koristila za stranačke poene, steći će se utisak njene nekonstruktivnosti i neodgovornosti, a izgubiće i ne baš jaku podršku sa Zapada. Sa druge strane – kako pružiti podršku eventualnom sporazumu, a da se to ne protumači kao podrška aktuelnom režimu
Zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD je optimista u vezi rešavanja krize na Kosovu. Smatra da ovo nije vreme za militarizovanje već za pregovore, i da Srbija ne treba da vraća vojsku na KiM. Srbija i Priština nisu prioritet, već ceo zapadni Balkan. Neophodno je udruživanje, jer „bolja će vam biti budućnost u integracijama, nego kroz razdvajanje“, poručio je
Počelo je sejanjem straha, nastavilo se specijalnim programima, a završilo standardnim obraćanjem narodu u kome smo malo toga saznali. Ovako su prošla tri “najteža dana”, kako su ih označili mediji bliski režimu citirajući najviše državne zvaničnike
Snažan argument u rukama Aleksandra Vučića i Edija Rame da se u Otvoreni Balkan ušlo jer Berlinski proces ne daje nikakve rezultate, u četvrtak im je izbijen iz ruke. Postalo je jasno da su EU i Nemačka veoma zainteresovane za Zajedničko regionalno tržište (CRM) na Zapadnom Balkanu. Samitu je prisustvovao i kosovoski premijer Aljbin Kurti, a zastava Kosova bila nimalo statusno neutralno istaknuta među svim drugim zastavama
“Mi jasno podržavamo evropsku perspektivu Srbije i želimo da ubrzamo integracije, ali tempo određuje Vlada Srbije, a prilagođavanje spoljnoj i bezbednosnoj politici je jedna od tačaka u procesu integracija. Svako posustajanje u reformama usporava proces, zbog čega na kraju ispaštaju Srpkinje i Srbi”
Postoji mogućnost da se ubrzaju pregovori i da Srbija postane članica EU. Otvoreni Balkan je jedna od retkih konstruktivnih inicijativa za povezivanje i saradnju. Ne podržava odluku Srbije da ne uvodi sankcije Rusiji, ali pokušava da je razume. Prištini će reći da svi sporazumi moraju da se implementiraju
Kancelar Nemačke je u Prištini praktično pozvao Kosovo i Srbiju da se međusubno priznaju, jer dve zemlje koje se ne priznaju ne mogu biti članice Evropske unije
Kosovski premijer odbio je u četvrtak ponudu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da Srbija kupuje lignit sa Kosova u zamenu za struju ili novac. Ekonomsku saradnju uslovljava priznanjem Kosova i distanciranjem Srbije od Putina
Zbog protivljenja najavljenoj poseti ruskog ministra spoljnih poslova, Natan Albahari iz Pokreta slobodnih građana dobio je opasne pretnje. U isto vreme, Dveri traže otkazivanje dolaska nemačkog kancelara, valjda kao odmazdu. A ni za pola sata obraćanja u Dnevniku RTS-a predsednik Srbije nije uspeo jasno saopštiti šta je tačno njegova spoljna politika
Predsednik Crne Gore Milo Đukanović izjavio je u sredu u Prištini na konferenciji za novinare sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani da Podgorica podržava zahtev Prištine za članstvo u Savetu Evrope.
"Evropa ne vidi alternativu. U Srbiji se Vučić za sve pita i više nema nikog. Ta zemlja u kojoj sam dugo živeo i znam da ima toliko talenta i pametnih ljudi, nikog drugog ne uspeva da iznedri. Jedino objašnjenje koje za to imam je migracija. Ali ne samo klasični odliv ljudi, nego i intimna migracija – ljudi koji su digli ruke, postali apolitični i možda samo još sade cveće u svojoj bašti. To je najgore od svega," kaže u intervjuu za "Vreme" švajcarski novinar i poznavalac Balkana Andreas Ernst
